KONKURS
ZA
NAJBOLJU PESMU O TOLERANCIJI
Poštovane koleginice i kolege,
Udruženje „VITEZOVI OSMEHA“ otvara Konkurs za najbolju pesmu o toleranciji.
Pravo učešća imaju svi učenici od petog do osmog razreda osnovnih škola sa teritorije Republike Srbije, Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Severne Makedonije, Crne Gore i Slovenije.
Svaki učenik ima pravo učešća na Konkursu sa jednom svojom neobjavljenom pesmom o toleranciji, ljubavi, osmehu, koju dostavlja na srpskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku.
Najbolja pesma biće birana od strane tročlanog žirija koji čine dva člana Udruženja i jedan eksterni član.
Članovi žirija za izbor najbolje pesme su:
Paskulović Katica, nastavnik muzičke kulture iz Negotina,
Blizanac Vesna, profesor srpske književnosti i jezika iz Novog Sada,
Nikolić Nebojša, predsednik Udruženja.
Pesma se dostavlja u elektronskoj formi u Word ili PDF formi ISKLJUČIVO od strane predmetnog nastavnika, odeljenjskog starešine ili roditelja na mejl [email protected] .
Uz pesmu potrebno je navesti prezime i ime učenika autora, kao i razred i pun naziv osnovne škole, te prezime i ime i funkciju osobe koja dostavlja pesmu.
Konkurs traje od 03.01. do 31.3.2022.godine, a rezultat Konkursa biće objavljen na dan osnivanja Udruženja 08.4.2022.godine.
Pobedniku Konkursa sledi nagrada u vidu vaučera za kupovinu knjiga u knjižari po izboru (u njegovoj zemlji) u iznosu od 11.000,00 rsd (protivvrednost za zemlje regiona), paket konditorskih proizvoda, a osnovnoj školi koju pohadja učenik organizator će darovati kvalitetan laserski štampač.
Učenik i škola biće ujedno nominovani i za Priznanje Vitez tolerancije koje organizator dodeljuje na godišnjem nivou za promociju vrednosti tolerancije i dobra dela prema socijalno osetljivim pojedincima i grupama.
Na Konkurs je pristiglo ukupno 48 pesama o toleranciji.
Radovi učenika pristigli su iz Srbije, Hrvatske (Negoslavci) i BiH (Gračanica).
U okvirima zadate teme, deca su se kretala maštovito, razigrano, poneko je i odlutao, proširio temu na kontekst života, ljubavi, praznovanja, prirode, mesta gde su sreli prvu ljubav, kada je padao prvi sneg… Nekoliko pesama ima refren, zanimljiv oblik, neke liče na scenario za kratki metar (film), jedna apstrahuje pojam tolerancije u niz situacija koje je dokazuju, jedna je sasvim afirmativna- sva satkana od motivacionih poruka, saveta, druga je dugačka i istovremeno skrivena poruka tajnoj ljubavi, treća sećanje na neki lep događaj… Malim pesnicima ponekad lako pobegne misao, začas odlutaju, ponove se ili se prave da su veliki pa citiraju misli ili nevešto nižu ideje, fraze, stereotipe odraslih ljudi.
A šta su nam pokazale pristigle pesme na konkurs? Radost stvaranja je neupitna I neuništiva!
To saznanje veoma ohrabruje sve nas stasale pre “digitalnih generacija” koji smo u strahu od propasti knjige, čtanja, lepe reči. Poezija nije nestala, niti će! U mladim dušama, koje su tek načela svet reči, njegove mogućnosti, kreacije, ali i težinu- u njima stoji veliko prostranstvo ideja. Taj potencijal treba da negujemo mi “predigitalci”- njihovi vaspitači, učitelji, roditelji .
Deca znaju šta je tolerancija. Oni je osećaju, vide, znaju kako se do nje stiže. Deci je tolerancija imanentna, ona ne vide razlike na kojima insistiramo mi odrasli, što svesno, što nesvesno. Oni nas uče da je tolerncija jednostavna, lako ostvariva, jedino što do jednostavnosti- treba dorasti!
Podugačak je spisak vrlina jedne lepe, tolerantne pesme, a najlepšu ovog puta napisala je
BJELETIĆ MILICA,
učenica sedmog razreda OŠ “Nikodije Stojanović Tatko” iz Prokuplja a naziv pesme je
„ŠIRI DOBROTU“.
Radovi učenika pristigli su iz Srbije, Hrvatske (Negoslavci) i BiH (Gračanica).
U okvirima zadate teme, deca su se kretala maštovito, razigrano, poneko je i odlutao, proširio temu na kontekst života, ljubavi, praznovanja, prirode, mesta gde su sreli prvu ljubav, kada je padao prvi sneg… Nekoliko pesama ima refren, zanimljiv oblik, neke liče na scenario za kratki metar (film), jedna apstrahuje pojam tolerancije u niz situacija koje je dokazuju, jedna je sasvim afirmativna- sva satkana od motivacionih poruka, saveta, druga je dugačka i istovremeno skrivena poruka tajnoj ljubavi, treća sećanje na neki lep događaj… Malim pesnicima ponekad lako pobegne misao, začas odlutaju, ponove se ili se prave da su veliki pa citiraju misli ili nevešto nižu ideje, fraze, stereotipe odraslih ljudi.
A šta su nam pokazale pristigle pesme na konkurs? Radost stvaranja je neupitna I neuništiva!
To saznanje veoma ohrabruje sve nas stasale pre “digitalnih generacija” koji smo u strahu od propasti knjige, čtanja, lepe reči. Poezija nije nestala, niti će! U mladim dušama, koje su tek načela svet reči, njegove mogućnosti, kreacije, ali i težinu- u njima stoji veliko prostranstvo ideja. Taj potencijal treba da negujemo mi “predigitalci”- njihovi vaspitači, učitelji, roditelji .
Deca znaju šta je tolerancija. Oni je osećaju, vide, znaju kako se do nje stiže. Deci je tolerancija imanentna, ona ne vide razlike na kojima insistiramo mi odrasli, što svesno, što nesvesno. Oni nas uče da je tolerncija jednostavna, lako ostvariva, jedino što do jednostavnosti- treba dorasti!
Podugačak je spisak vrlina jedne lepe, tolerantne pesme, a najlepšu ovog puta napisala je
BJELETIĆ MILICA,
učenica sedmog razreda OŠ “Nikodije Stojanović Tatko” iz Prokuplja a naziv pesme je
„ŠIRI DOBROTU“.
